Asocijacija novinara Srbije izražava šok i zabrinutost zbog odluke NUNS-a da svojim članovima deli pancire, šlemove i fluorescentne prsluke, i to ne za ratna područja, već za „teren u Srbiji”.
Postavlja se pitanje – ko to u Srbiji napada novinare NUNS-a?
Od koga ih štite panciri – od naroda, istine ili od sopstvenih laži?
Ako imamo u vidu da su upravo blokaderske grupe, koje NUNS podržava i naziva „građanskim aktivistima”, mesecima palile prostorije političkih neistomišljenika, kamenovale prolaznike i napadale policiju, jasno je da izvor nasilja nije u novinarima koji rade svoj posao, već u onima koji nasilje pravdaju i relativizuju.
ANS smatra da javnost ima pravo da zna da li NUNS raspolaže informacijama o planiranim nemirima ili mogućim sukobima na koje se, očigledno, pripremaju.
Ukoliko ih imaju – dužni su da o tome obaveste nadležne organe, a ne da u tajnosti „nabavljaju opremu” i dižu tenzije među građanima.
Jer Srbija nije bojno polje, osim ako ga neko ne planira zapaliti.
I da zaključimo:
Novinar nosi mikrofon, ne pancir.
Onaj ko se sprema za sukob, neka to više ne skriva iza novinarske legitimacije.
Asocijacija novinara Srbije (ANS)
Beograd, 29. oktobar 2025.